… osim da noćni život ne prestaje kad postaneš mama – već samo promijeni oblik :)

Neki dan smo N i ja bile u kupaoni, jedan normalan trenutak – ona je piškila, ja sam sjedila na klupici i čekala da završi i malo smo pričale. Odjednom, ničim izazvana, rekla mi je: ‘Mama, hvala ti što si došla po mene u vrtić’. Ovo nije prvi puta da mi je to rekla, ali možda sam je sada prvi puta stvarno čula. Gledala sam ju dok je to izgovarala. Imala je osmijeh na licu i nježnost u očima. Rekla je to iskreno i smireno, a zatim me povukla k sebi da mi da pusu. Tada sam shvatila: Moje trogodišnje dijete zna toliko toga što ja ne znam. Ili znam, ali sam zaboravila. 

Ona zna da je važno što više puta u danu reći ‘Volim te’ svima koje zaista i voliš. 
Ona zna da uvijek ima dovoljno vremena za zagrljaj i pusu. I za vratiti se doma po omiljenu igračku.
Ona zna da je najbolji dio izrade kolača lizanje metlica miksera – a nije bitno ni što ti se kosa zalijepi od šećera.
I da su prijatelji jednako važni kao i obitelj – pa ona svoje prijatelje voli na jednak način.
Kad zasluži nagradu, ona je dijeli s drugima, a kad čuje muziku, počinje plesati i pjevati, bez obzira gdje se nalazi.
Kad je sretna, ona to i (po)kaže. 
Kad je tužna, ona to i (po)kaže. 
Kad napravimo nešto što joj se sviđa, ona nas pohvali (‘Mama, ti radiš najbolje palačinke, a ujo Keko radi najbolji roštilj’).

Ona se zna veseliti bez ikakvog razloga, baš svakom novom danu. I zna da će dobiti što je naumila, ako se dovoljno bude borila za to.

Zna da je urednost precijenjena, među razbacanim igračkama mnogo je više veselja nego među pospremljenima.
I zna se igrati čepom od boce. 
Kaže mi: ‘Mama, spusti mobitel’ i nasmije se svaki put kad ju pogledam.
Ona voli šutati lišće u jesen i bacati kamenčiće u more u ljeti. I crtati suhom grančicom po pijesku na igralištu.
I ne boji se nepoznatog, ako smo mi uz nju. 
Ona svaku večer svom braci u mom trbuhu kaže ‘Laku noć, braco’ i neće zaspati dok ne čuje od mene ‘Laku noć, seka’. Ne ‘Laku noć’, ne ‘Laku noć, Neva’, nego ‘Laku noć, seka’. 
Ona nas je naučila strpljenju, samokontroli i toleranciji, iako joj je namjera bila samo dobiti kockicu čokolade. Naučila nas je da smo mnogo više nego što smo mislili da ćemo ikada moći biti. I da smo barem nekome – barem njoj – sve na svijetu. 
A ona zna da je i ona nama sve na svijetu. I mnogo više od toga. 

Čudo su ta naša djeca. Napišite mi, što vaša djeca znaju, na što su vas podsjetili i što su vas naučili?